*** Benedetta, 2021. Churchgirls

Benedetta 2021
Le dernier film de Paul Verhoeven est consacré à la vie de Benedetta Carlini (1590-1661), une nonne italienne de XVIIe siècle. Déformant parfois librement les faits historiques, Verhoeven raconte l’histoire d’une fille Benedetta (Virginie Efira) qui a été placée par ses parents riches dans un couvent en Toscane. Dans le saint monastère, l’héroïne tombent amoureux d’une fille. La soeur Bartolomea (Daphné Patakia) est une paysanne qui a enfuit de son père à cause de viols constants. En même temps, Benedetta, une jeune fille impressionnable, commence à avoir des visions du Christ. Ensuite, elle découvre des stigmates sur elle-même après le sommeil, ce qui alarme l’abbesse Felicita (Charlotte Rampling), parce que François d’Assise a obtenu les siens pendant la prière. Cependant, Benedetta, évidemment choisie par le Christ, est choisie comme une nouvelle abbesse. Une cellule séparée donne enfin à la nonne la possibilité de s’adonner à des passions lesbiennes avec sa sœur. Ce que Benedetta ne sait pas, c’est l’existence d’un trou dans le mur à l’aide duquel l’ex-abbesse obtiendra la possibilité de devenir la témoin d’un coït très blasphématoire. Mais Benedetta a déjà goûté le pouvoir et ne le cédera pas sans se battre…

Benedetta 2021
C’est un vrai plaisir de regarder le film d’un réalisateur qui continue à travailler activement à l’âge d’environ 80 ans sans avoir perdu son expérience et professionnalise. Tout d’abord, «Benedetta» est un beau film (photographie par Jeanne Lapoirie). Si «Elle», le film avant-dernier de Verhoeven, était presque fincherien — sombre et brun, privé des couleurs vivants, «Benedetta» est un film dont la décision coloriste est basée sur un poncif très répandu dans les années récentes — «teal and orange». Bien que l’action de film se déroule en Italie ensoleillée, les scènes extérieures du jour peu en peu cèdent leur place aux scènes intérieurs et les scènes de la nuit. La combinaison du clair de lune et des bougies et torches, banale mais à la mode, donne à une histoire sombre son éclat. De plus, l’utilisation par Verhoeven des rideaux translucides dans ses mis-en-scènes érotiques nous envoye vers von Sternberg et Mizoguchi, des vrais masters des voiles.
En filmant l’histoire d’une nonne-lesbienne, le réalisateur marche sur une pente glissante. Un faux pas — et le créateur s’est glissé dans le marais de «nunsploitation». Dans la filmographie de jeune Verhoeven nous pouvons trouver un film de la renaissance «Flesh and Blood» (1985) dont la représentation naturaliste de sexe et de violence est proche à «Flavia, la monaca musulmana» (1974), l’un des film de nunsploitation classique. En 2021 Verhoeven essaie de trouver un chemin artistique plus profond et réaliste (bien sur, il n’en va pas de même pour la mise en scène des corps féminins, trop beaux et soignés pour la Renaissance, et de plus avec des aisselles rasées). Dans le scénario de David Birke et Paul Verhoeven, on unit trois lignes de la dramaturgie principales : l’amour, la foi et le pouvoir. Aucun éléments peuvent exister sans l’autre et ça crée un récit solide et dynamique. L’image de Bartolomea est simple — c’est une petite diabolique manipulatrice de cheveux noirs qui ne cherche que ses propres plaisirs dans le couvent. Elle a fuit son père cruel et maintenant elle-même joue un rôle masculin en séduisant sa soeur spirituelle et en la pénétrant comme un homme d’une manière choquante pour une personne religieuse. C’est une tout autre affaire — l’image de Benedetta, le personnage le plus compliqué de ce film. Benedetta, sans doute, a beaucoup de force mystique qui peut créer des miracles et stupéfier des gens. Au fur et à mesure de son élévation vers le poste d’abbesse et le statut d’une sainte vivante, nous voyons un changement fort de son comportement, son visage, sa manière d’agir. Sous nos yeux, une douce fille naïve, possédée par d’étranges visions primitives, se transforme en prophétesse démoniaque, possédée par des esprits des ténèbres, dont les yeux peuvent bruler par une flamme noire. Ici on peut, naturellement, se rappeler Nomi manipulatrice de «Showgirls», mais en fait, elle était une criminelle agressive dès le début de film, tandis que Benedetta est une vraie fille vierge au début du film.
Bien que le film n’ait pas la force de commentaire large sociale d'»Elle», le film avant-dernier de Verhoeven, un travail plus radical et choquant (qui peut être choqué par les scènes de torture ou de la peste dans un film sur Renaissance ?), «Benedetta» est le film qui mérite l’attention de spectateur, surtout dans le paysage du cinéma d’aujourd’hui où les sujets religieux ne sont pas si répandus qu’au milieu de XX-e siècle.

«The Sisters Brothers», 2018. И первые станут последними

Brothers Sisters
В 2018 году французский режиссёр Жак Одиар, недавно получивший Золотую пальмовую ветвь за остросоциальную драму «Дипан», неожиданно выпускает в прокат вестерн под названием «Братья Систерс», что дословно переводится как «братья Сёстры». Чарли (Хоакин Феникс) и Элай (Джон Си Райли) Систерс — хладнокровные наёмные убийцы, бьющие без промаха. Они работают на серьёзного человека из Орегона по прозвищу Командор (Рутгер Хауэр). Командор приказывает им убить некоего старателя Хермана Уорма (Риз Ахмед), который якобы что-то украл, и по следу которого идёт нанятый Командором интеллигентный сыщик Джон Моррис (Джейк Джилленхол). Пока грозные убийцы добираются из Орегона, попутно отстреливаясь от всякого сброда, решившего присвоить себе славу «убийц братьев Систерс», Моррис ловит Уорма и выясняет, что старатель открыл химический способ подсвечивать в воде горных ручьёв золото. Уорму удаётся убедить Морриса в том, что Командору нужен лишь этот секрет, который Чарли Систерс должен будет выведать у него с помощью пыток, а некая кража, совершённая Уормом — это лишь предлог. Переманив Морриса на свою сторону, Уорм находит подходящий участок земли для постройки запруды. Более того, Уорму с Моррисом удаётся убедить прибывших во всеоружии братьев, что добывать золото лучше, чем всю жизнь работать убийцами на Командора. Увы, жадность Чарли вкупе с ядовитостью химического средства приводит к трагедии — Моррис и Уорм погибают, а Чарли теряет свою правую руку. Между тем, за братьями выезжают наёмники Командора, который прознал про их предательство…

Brothers Sisters
Глобально вестерны можно поделить на две большие и неравные группы — в одних эпоха Дикого Запада ещё открыта и мы видим лишь эпизод, на смену которому рано или поздно придут подобные, в других показан конец Дикого Запада и вымирание вольных стрелков и лихих бандитов. К первым относятся «Дилижанс» Джона Форда и «Дикая банда» Сэма Пекинпа, ко вторым — «Человек, который застрелил Либерти Вэланса» того же Форда, «Человек с Запада» Энтони Манна и «Братья Систерс». Жак Одиар из своего французского далека не лезет на территорию классического вестерна, однако вполне готов показать закат эпохи и смену времён. Более того, почти в традициях спагетти-вестерна, Одиар, взяв американских актёров, даже не поехал на исконную территорию жанра, отсняв поэтические пейзажи у себя дома во Франции и в соседней Испании. В своём полуфантастическом фильме режиссёр показывает, как навсегда уходит эпоха кольта. Агрессивный Чарли Систерс, застреливший своего отца, является пережитком прошлого — единственным делом жизни для него является стрельба из револьвера, которой он овладел в совершенстве. Однако, это не является чем-то уникальным — гораздо более мягкотелый и сентиментальный Элай, также бьёт без промаха и с лёгкостью выходит победителем из перестрелок с превосходящими силами противника. Принципиальная разница между ними состоит в том, что Элай готов меняться, а ригидность его младшего брата не оставляется шансов Чарли на успешную жизнь в условиях, когда фронтир уступит место полноценным границам, а в землях Дикого Запада воцарится закон и порядок. Неслучайно и очень символично, что в катастрофе на прииске Чарли теряет правую руку — свой рабочий инструмент убийцы, который больше не будет нужен. В соответствии с ключевой идеей фильма выстраиваются и мизансцены — насилие по большей части показано очень условно или вынесено в закадровое пространство, а самыми выразительными сценами становятся кадры знакомства Элая с только что достигшими Западного побережья благами цивилизации, такими как зубной порошок, пользу от которого Элай не сразу может оценить, однако раз за разом использует в отличие от своего брата. Элай настолько опережает своё время, что от него даже сбегает проститутка, шокированная его излишним для борделя романтизмом.
В первом в истории англоязычном вестерне, снятым французским режиссёром, нет ярких перестрелок и красочных погонь где-нибудь в Долине монументов. Представитель старого мира, не знавшего фронтира с незапамятных времён, Одиар с лёгкой иронией пытается найти путь, с помощью которого можно грубых убийц превратить в членов нормального гражданского общества с новыми представлениями не только о морали и законности, но и о гигиене. Ближе к концу фильма взгляд автора становится всё более серьёзным и одним из главных украшением картины становится трогательный финал с возвращением к маме (Кэрол Кейн с ружьём в руках выглядит точно как реинкарнация Лилиан Гиш из «Ночи охотника»). Начав с убийства отца, братья Систерс пришли к осознанию необходимости дома, невозможного для классического героя вестерна (вспомним легендарный уход вдаль Итана Эдвардса в «Искателях»). Превращение агрессивного пассионария в оседлого жителя порой занимало десятилетия, Одиар же уложился ровно в два часа.

«La vie d’Adèle — Chapitres 1 et 2», 2013. Голубая монохромия

La Vie d'Adele 2013
Принёсший Абделатифу Кешишу Золотую пальмовую ветвь фильм «Жизнь Адель — главы 1 и 2» базируется на французском графическом романе Жюли Маро «Синий — самый тёплый цвет». Синий — это цвет волос загадочной Эммы (Леа Сейду), которую мимолётом видит на улице родного Лилля старшеклассница Адель (Адель Экзаркопулос). Адель находится на сложном жизненном этапе — она пытается разобраться в своей сексуальности — пробует встречаться с парнем классом старше, пробует целоваться с одноклассницей. Однако эти вспышки влечения обрываются — и Адель вымещает энергию на акциях протеста, много ест, много курит, много плачет, а по ночам к ней приходит в постель таинственная незнакомка (у которой в комиксе синие не только волосы, но и руки).
Наконец, Адель случайно забредает в лесбийский бар, где испуганно отшивает липких поклонниц, почувствовавших молодую кровь, а потом неожиданно сталкивается с обладательницей лазурной шевелюры. Зовут прекрасную фею Эмма, она рисует, изучает искусство в университете и живёт на совершенно другом социальном уровне, нежели простая семья Адель, обитающая на окраине города. На следующий же день Эмма приходит встретить Адель из школы. Роман девушек вызывает возмущение как в среде подруг Адель, так и дома (хотя Кешиш вырезал вторую эмоциональную гомофобскую сцену в фильме). Влюблённые переселяются к Эмме, где Адель становится моделью для своей подруги.
Через несколько лет Адель работает воспитателем в детском саду. Она не может найти общего языка ни с коллегами, которых игнорирует, ни с богемными друзьями Эммы. Между девушками растёт отчуждение, и в результате Адель срывается — проводит пару ночей с парнем с работы, что приводит к неукротимому гневу Эммы, мгновенно выставляющей девушку за дверь. Эмма и Адель несколько раз общаются после разрыва, но очевидно, что отношений у них больше никогда не будет, хотя очевидно, что в сердце Адель зияет огромная дыра, которую невозможно заполнить.

La Vie d'Adele 2013
Трёхчасовой фильм Кешиша переполнен живыми, неподдельными эмоциями. Картина практически целиком построена исключительно на крупных планах, так что переживания героев океанической волной обрушиваются на зрителя и практически не дают ему передохнуть. Лишь изредка, даже не в каждой сцене, режиссёр выпускает нас на свободу более общих крупностей. Органика Адель Экзаркопулос действительно завораживает — обаятельная девушка настолько правдива в своей вечной растрёпаности и отсутствии косметики и настолько способна передавать колоссальную гамму тончайших переживаний своей героини, что только на её крупный план можно смотреть без отрыва часами. Для этой пышущей жизненной силой старшеклассницы, конечно же, не подходит мрачный финал оригинального литературного произведения. Отсюда и логичная смена имени героини с выдуманной Клементины на настоящее имя актрисы — Адель.
Крупный план, как известно обезличивает, оставляет на экране лишь движения души, выраженные через физиогномику. Именно это и позволило Бергману так слить воедино лики своих актрис в «Персоне». У Кешиша есть одна деталь, которая даже на крупных планах позволяет разделить героинь по социальному статусу, подчеркнуть инаковость Эммы по отношению к рабочему миру Адель — это, конечно же, цвет волос. Да, лазурь пропадёт во второй половине фильма, но это будет уже не так важно, ибо родными существами героини так и не стали. Эмма — дитя богемы, она ищет не столько любящего человека, сколько партнёра, который позволял бы ей черпать из отношений вдохновение для своих работ. Бурный роман с Адель даёт Эмме эмоциональный толчок, на волне которого она начинает активно писать и делает выставку, но дальнейшая жизнь требует новой музы. Поэтому-то разрыв и происходит настолько стремительно для Адель, которая мечтает о семье и детях (парадокс, но семью и ребёнка в итоге обретает именно Эмма). Союз высшего класса с низшим был лишь мимолётным заигрыванием. Когда творческая интеллигенция получила то, чего хотела, наигралась со своей куколкой, она безжалостно отбрасывает рабочий класс и оставляет его у разбитого корыта — ведь на том срезе общества, где обитает Адель, лесбийские отношения не в чести.
Одной из замечательных метафор противопоставления двух миров, помимо волос Эммы, становится еда. Адель часто и с удовольствием потребляет пищу, будь то жирное мясо, которым она перекусывает в парке или ярко-жёлтые домашние спагетти, которые девушка уплетает за обе пухлые щёчки, с наслаждением слизывая своим хищным язычком соус с лезвия ножа. На крупных планах подобный ужин приобретает особую выразительность. Для любительницы дешёвой ветчины единственной нелюбимой едой являются, как ни странно, устрицы. И именно устрицы вынуждена есть Адель за первым ужином в кругу семьи Эммы. Пищащие моллюски — символ страстной любви и богемной жизни, к которой Адель пытается привыкнуть, но у неё так ничего и не получается. В финальной сцене девушки словно меняются местами и Адель выглядит белой вороной в своём платье цвета яркой лазури на открытии выставки Эммы, уже давно не красящей волосы.
23 мая 2013 г. в Каннах состоялась премьера фильма, а шестью днями ранее во Франции приняли закон об однополых браках, который в чём-то и мог бы помочь героиням, но уж точно бы не спас, ибо красивая и чувственная история Кешиша гораздо шире, чем просто история двух юных лесбиянок.